Etika novinskog članka i rizik od dosluha sa pravosuđem
U utorak 03.novembra 2020.godine, novinar portala https://www.faktor.ba/ g-din Admir Drinjaković je uputio telefonski poziv prema direktoru firme Korekt d.o.o. g-dinu Bojanu Bajiću i pitao da li je zainteresovan da odgovori na nekoliko pitanja u vezi Analize zastoja u gradnji objekta ‘Sarajevo Tower’, te reakcije kompanije ANS Drive na Analizu i nakon toga odgovora Korekt-a na reakciju ANS Drive-a.
G-din Bojan Bajić je potvrdio zainteresovanost te zamolio da se pitanja upute e-mailom, o čemu se novinar g-din Admir Drinjaković složio.
U nastavku će Korekt d.o.o. objaviti prepisku između g-dina Admira Drinjakovića i g-dina Bojana Bajića, koja se po etičkim i profesionalnim standardima može javno objaviti jer se ne može smatrati privatnom prepiskom, već službenom. Dodatno opravdanje za objavu e-mail prepiske leži u činjenici jer je ista dokaz da portal Faktor.ba nije imao iskrenu namjeru da objektivno informiše javnost, već obrnuto se može dokazati da je tekst tzv. ‘navlačenje’ zaključaka koji su neistiniti i neobjektivni, pa zbog svega navedenog postoji javni interes da se javnost upozna sa nedostatkom etike u ovom konkretnom novinskom članku.
UPIT PORTALA FAKTOR.BA
Utorak, 3.novembar, 12:21h
‘Poštovani, molim Vas da mi u pisanoj formi dostavite odgovore na nekoliko pitanja:
- Da li je tačno da je Korektd.o.o. osnovan tek polovinom prošlog mjeseca, kao što tvrde iz kompanije ANS Drive?
- Kako komentarišete navode kompanije ANS Drive da Korekt d.o.o. nema dodirnih tačaka s građevinarstvom i da, prema njihovim navodima, Vaša firma ne može biti kredibilna u analizi ovog slučaja?
- U čemu je, premaVama, u najkraćem suština problema na izgradnji Sarajevo Towera pa je rok za izgradnju probijen još prije više od godinu?
- Šta bi savjetovali ljudima koji su kupili stanove ili ih otplaćuju, a koji po svemu sudeći, ni u ovoj godini neće doći u posjed svojih nekretnina?
Zahvaljujem na saradnji.
Srdačno,
Admir Drinjaković
Novinar’
ODGOVOR KOREKT-A
Utorak, 3.novembar, 13:46h
‘Poštovani g.Drinjaković,
Vrlo sam zainteresovan da odgovorim na Vaša pitanja, s tim da bih Vas zamolio da mi potvrdite pismeno da će naši odgovori biti preneseni na Vašem portalu integralno i identično kako smo napisali, te da nam prije objave omogućite autorizaciju teksta.
Nadam se da razumijete ovaj naš zahtjev, a sve s ciljem objektivnog informisanja javnosti, te kako bi se na minimum smanjila mogućnost bilo kakve greške ili nejasnoće.
S poštovanjem,
Bojan Bajic
Korekt d.o.o., direktor
ODGOVOR FAKTOR-A
Utorak, 3.novembar, 13:46h
‘Javim Vam čim dobijem odgovor od urednika. Pozdrav.’
ODGOVOR KOREKT-A
Utorak, 3.novembar, 13:47h
‘Ok, hvala’
ODGOVOR FAKTOR-A
Utorak, 3.novembar, 13:56h
‘Poštovani, nakon razgovora s glavnim urednikom mogu Vam potvrditi će Vaši odgovori biti preneseni na Faktoru integralno i identično onako kako budete napisali. Kada je u pitanju autorizacija teksta, praksa Faktora je da se to ne radi izvan medijske kuće, pa tako ni u ovom slučaju. Pozdrav.’
ODGOVOR KOREKT-A
Utorak, 3.novembar, 14:47h
Poštovani,
Zbog nemogućnosti autorizacije nažalost nisam u mogućnosti da odgovorim na pitanja.
Još jednom hvala na Vašoj inicijativi.
Pozdrav, Bojan
ODGOVOR FAKTOR-A
Utorak, 3.novembar, 14:49h
‘Pozdrav, Admir.’
Kraj prepiske.
Šta možemo zaključiti iz ove prepiske?
Očigledno je Korekt d.o.o. tražio dvije stvari:
- Pismena potvrda, tj.pismeno obećanje da će odgovori Korekt-a biti preneseni na portal Faktor.ba integralno i identično kako su napisani;
- Da se prije objave omogući autorizacija teksta;
Korekt je Faktor-u saopštio i cilj ova dva zahtjeva, citiramo: ‘a sve s ciljem objektivnog informisanja javnosti, te kako bi se na minimum smanjila mogućnost bilo kakve greške ili nejasnoće’, iz čega proizilazi da Korekt na ovim zahtjevima insistira iz samo jednog razloga, a to je tačno i objektivno informisanje javnosti, te smanjenje rizika od moguće manipulacije na nulu.
Korekt-ova dva zahtjeva su tzv. dvostepena zaštita od pokušaja manipulacije izjavama. Prva zaštita je da urednik Faktor-a pošalje pismeno obećanje da će tačno i integralno prenijeti izjave Korekt-a, a druga zaštita je da se omogući autorizacija teksta, kako bi Korekt provjerio da li se urednik i novinar Faktor-a drže svog obećanja da će pošteno prenijeti izjavu.
Prije nego što budemo analizirali odgovor urednika Faktor-a na zahtjeve Korekt-a citiraćemo tumačenje pojma autorizacija koje smo pronašli na respektabilnoj i široko poznatoj medijskoj kući Media centar iz Sarajeva/MEDIA.BA:
‘Autorizacija, odnosno potvrda autentičnosti izjave ili teksta prije objavljivanja, globalno je prisutna praksa u brojnim medijima, a da li će joj se pristupiti ili ne često zavisi od međusobnog dogovora novinara i njegovog sagovornika.
Tačnost i nedvosmislenost prenošenja onoga što je sagovornik rekao posebno su važne za dosljedan i istinit novinarski rad. Ukoliko prenosimo nečije riječi, može se desiti da pogrešnom interpretacijom ugrozimo smisao onoga što je inicijalno rečeno. Novinar se u takvoj situaciji može zaštititi, tražeći od sagovornika da sam pročita tekst ili dio teksta prije njegove objave, ali takav potez je često mač sa dvije oštrice.’
Cijeli tekst je dostupan na sljedećem linku: https://www.media.ba/bs/magazin-novinarstvo/autorizacija-potvrda-ili-naknadna-pamet
Urednik Faktor-a je pozitivno odgovorio na prvi zahtjev Korekt-a i pismeno obećao da će odgovori biti prenijeti integralno i identično kako su napisani, ali je negativno odgovorio na drugi zahtjev za autorizacijom: ‘Poštovani, nakon razgovora s glavnim urednikom mogu Vam potvrditi će Vaši odgovori biti preneseni na Faktoru integralno i identično onako kako budete napisali. Kada je u pitanju autorizacija teksta, praksa Faktora je da se to ne radi izvan medijske kuće, pa tako ni u ovom slučaju. Pozdrav.’
Korekt d.o.o. zaključak: Do ove faze nemamo etičkih problema sa tekstom i poštenim pristupom u ponašanju aktera, jer je Korekt d.o.o. imao pravo da postavi zahtjev, a Faktor.ba je imao pravo da zahtjev za autorizacijom odbije i tu nema ništa sporno.
Korekt d.o.o. nije vjerovao Faktor-u da će pošteno prenijeti izjavu i pored pismenog obećanja urednika, pa zbog toga nije pristao da odgovori na pitanja bez mogućnosti da kroz autorizaciju provjeri je li urednik ispunio obećanje.
Faktor je s druge strane saopštio da je politika njihove kuće da se autorizacija vrši samo unutar njihovog medija, što je legitimna urednička odluka, pa je tako džentlmenski dogovoreno da Korekt ne pošalje izjavu.
Autorizacija svakako ima svoju i dobru i lošu stranu, naročito zbog toga što je to instrument koji mnogi političari u svijetu zloupotrebljavaju kako bi sa provjere autentičnosti činjenica prešli u zonu uređivanja teksta, što je neprihvatljiva praksa. Zbog ovog rizika Korekt d.o.o. se u svojim zahtjevima precizno fokusirao isključivo na temu tačnosti prenošenja izjave.
NASTANAK ETIČKOG PROBLEMA:
Etički problem sa novinskim člankom je nastao tek onda kada su urednik i novinar Faktor-a krivo u svom tekstu interpretirali i manipulativno konotirali šta je bio smisao Korekt-ovih gore elaboriranih zahtjeva, što je na kraju potvrdilo startnu bojazan Korekt-a da Faktor sa svojim pitanjima nije imao poštene namjere i da se rizik od manipulativnog prenošenja Korekt-ove izjave potvrdio i ostvario u praksi.
Faktor je objavio svoj tekst na ovom linku: https://www.faktor.ba/vijest/zasto-za-sarajevo-tower-zna-ambasada-sad-a-u-bih-i-fbi-otkud-bivsi-predsjednik-nase-stranke-u-ovom-slucaju/103397
Citat dijela teksta koji se odnosi na zahtjev za autorizaciju: ‘Kontaktirali smo Bajića želeći dobiti još informacija o Sarajevo Toweru i ima li šanse da se ovaj spor riješi pa da konačno kupci stanova dođu u posjed svoje imovine. Bajić je tražio da se njegove izjave prenesu integralno tj. dosljedno, što se uostalom podrazumijeva u novinarskoj praksi, ali je imao i zahtjev za autorizacijom kompletnog teksta, odnosno da on “odredi” šta bi bilo objavljeno, što je suprotno svim pravilima novinarske profesije.’
Iz ovog pasusa je lako uočljiva manipulacija Faktor-a koji pokušava da prikaže da je Bajić tražio autorizaciju kako bi navodno ”da on ”odredi” šta bi bilo objavljeno”. Iz gore elaborirane prepiske je lako uočljivo da se Korekt brinuo samo za integralnost i tačnost Korekt-ovih izjava, u vezi čega se urednik već pismeno složio da će Korekt-ove odgovore objaviti integralno, a to znači da Korekt ”odredi” šta želi da izjavi i da se ta izjava integralno prenese. Dakle, ovo je već bilo dogovoreno u prepisci i pismenom obećanju urednika, ali je očigledno da Faktor u svom tekstu odustaje od svojih pismenih obećanja i objavljuje manipulativnu verziju. Ukoliko Faktor tvrdi da bi ”on” (op.a. Bojan Bajić, direktor Korekt d.o.o.) htio preko autorizacije da utiče na ostatak teksta koji Faktor objavljuje i to bi onda nesporno bila manipulacija jer je očigledna intencija Korekt-a bila da osigura samo tačnost svoje izjave, te zbog toga Korekt nije niti zainteresovan niti zabrinut oko ostatka teksta.
Ova manipulacija Faktor-a u vezi zahtjeva Korekt-a za autorizacijom ima i dublju marketinšku dimenziju, jer se odašilje netačna teza da je Korekt navodno zabrinut o čemu će Faktor pisati.
Ovaj tekst Faktor-a koliko god benigno izgledao upućuje na postojanje zabranjene prakse koluzije, tzv.dosluha sa predstavnicima pravosuđa, pa je samo zbog toga ovaj tekst Faktor-a značajan.
Korekt d.o.o. još jednom podvlači da je sačinio Analizu zastoja u gradnji ‘Sarajevo Tower’ koja je apsolutno i neoborivo bazirana na materijalnim dokazima, te da još uvijek ANS Drive, tužilac Sanin Bogunić i podizvođač Euro Profil d.o.o. nisu iznijeli niti jedan kontra argument bilo kojoj tvrdnji iz Analize, niti je moguće da takav argument uopšte pronađu jer je Korekt d.o.o. provjerio sve navode kroz višestepene mehanizme provjere svih činjenica. Ukoliko bi se ipak ispostavilo da Korekt d.o.o. dobije od gore pobrojanih aktera neki dokaz koji pobija bilo koju rečenicu iz Analize, Korekt d.o.o. bi bez razmišljanja priznao svoju grešku i izvršio potrebne izmjene.
Korekt d.o.o. primjećuje da gore pobrojani akteri: tužilac Sanin Bogunić, ANS Drive, podizvođač Euro Profil, a sada očigledno i Faktor.ba, kada se očituju ili komentarišu Analizu koju je sačinio Korekt d.o.o., uopšte ne pobijaju argumente iz Analize, već koriste iste ili slične ”argumente” koji nisu relevantni za činjenice koje su objavljene u Analizi, putem kojih pokušavaju da skrenu pažnju javnosti sa neoborivih činjenica i dokaza iznijetih u Analizi.
Jedan od tih ‘argumenata’ kojima se izbjegava odgovor na činjenice iz Analize je datum osnivanja firme, što je apsolutno nerelevantno za tačnost Analize i podnošenje krivične prijave od strane Korekt d.o.o. , te pokušaj ličnog obračuna sa direktorom Korekt d.o.o.
Kao primjer sinhronizovanih pokušaja da se tema skrene sa činjenica navodimo izjavu tužioca Sanina Bogunića datu na ročištu u predmetu ‘Sarajevo Tower’, koje je održano u ponedjeljak 2.11.2020.godine:
”Braniteljica (op.a. g-đa Vasvija Vidović) : samo da odgovorim evo to je to, može tužilac da radi šta god hoče prvo ovaj stav nije tačan. Druga stvar samo da se zna radi javnosti, nije odbrana protiv tužioca Sanjina Bogunića zbog zloupotrebe službenih položaja i ovlasti. Jedna ne vladina organizacija veoma ozbiljna podnijela zahtjev za izuzeče. Mi smo došli do tih saznanja. Tužilaštvo ona je podnesena Kantonalnom tužilaštvu, Federalno tužilaštvo je proslijedilo predmet …tužilaštvu, samo da se zna šta je. Prema tome takve situacije kakva je ova kad nastupi nešto što je potpuno novo za nas mi smo bili dužni podnijeti zahtjev za izuzeće. Može kako god hoće tužilaštvo nek da odlikovanje to je jedan etički komitet.
Tužioc (op.a. Sanin Bogunić): dakle, ovo je prvi put čujem ovu informaciju da je neka nevladina organizacija podnijela zahtjev za izuzeće.
Braniteljica: nisam ja rekla …
Sudija: dobro nećemo nije tako braniteljica rekla, braniteljica je rekla krivičnu prijavu
Tužioc: ako se radi o krivičnoj prijavi pravnog lica „Korekt“ d.o.o. to nije nikakva ne vladina organizacije već je d.o.o., a o „Korektu“ d.o.o. mislim da će se vrlo brzo u javnosti saznati o kome se radi, kada je registrovana ta firma uopšte u sudu i kada je podnijela krivičnu …
Sudija: dobro nije to relevantno za dalji tok
Tužioc: bitno je zbog javnosti’
Korekt d.o.o. zaključak:
Nakon što smo u ovoj Analizi dokazali neiskren i neprofesionalan pristup portala Faktor.ba, te nakon što smo utvrdili da je tužilac Sanin Bogunić u sudnici najavio u ponedjeljak 2.11.2020.godine sljedeće: ‘a o „Korektu“ d.o.o. mislim da će se vrlo brzo u javnosti saznati o kome se radi, kada je registrovana ta firma uopšte u sudu i kada je podnijela krivičnu…”, te kada stavimo u kontekst da je Faktor.ba samo dan nakon tužiočeve izjave postavio pitanje o datumu osnivanje firme, te je Faktor.ba ubrzo upoznao javnost ‘o kome se radi’ kao što je tužilac Bogunić najavio, te kada stavimo u kontekst da je isti argument već istican od strane ANS Drive u svojoj reakciji, upućuje na zaključak da postoji ”čudna” usaglašenost stavova i akcija.
Korekt d.o.o. će nastaviti analizirati ovu usaglašenost akcija i stavova, te izvršiti novu Analizu iz ugla osnovne specijalnosti društva Korekt d.o.o., a to je Poslovna etika i zakonska usklađenost, a posebno od rizika od 5 zabranjenih praksi za koje je Korekt d.o.o. specijalizovan: rizik korupcije, rizik prevare, rizik iznude, rizik koluzije (dosluha) i rizik opstrukcije činjenica.
Izjava tužioca Bogunića na ročištu otvara pitanje rizika od dosluha i netransparentnih koordiniranih akcija na opstrukciji dokaza i činjenica ili namjernom dezinformisanju javnosti, a sve sa sa ciljem sprečavanja da istina izađe na vidjelo, jer je tužilac Bogunić izjavio sljedeće: ‘mislim da će se vrlo brzo u javnosti saznati o kome se radi, kada je registrovana ta firma uopšte u sudu i kada je podnijela krivičnu…’.
Tužilac Bogunić dakle nije izjavio da će on lično javnosti otkriti neka saznanja o firmi Korekt d.o.o., već je rekao ‘mislim da će se vrlo brzo u javnosti saznati o kome se radi, kad je registrovana firma, itd.’. Tužilac je dakle nesporno znao da će se desiti nešto u javnosti i to vrlo brzo i da će neko drugi ta saznanja objaviti u javnosti. I to nešto se u javnosti desilo odmah nakon Bogunićeve najave, naime portal Faktor.ba je postavio pitanja i akcenat u tekstu stavio na stvari koje savršeno odgovaraju Bogunićevoj najavi u sudnici.
Korekt d.o.o. smatra da se zaobilaženje zvaničnih kanala komunikacije od strane bilo kog tužioca (tužioci mogu javnost o svojim saznanjima upoznavati sami ili putem zvanične službe za odnose sa javnošću institucije) i korištenje tzv. netransparentnih kanala komuniciranja sa javnošću mogu smjestiti i u disciplinske prekršaje tužilaca, ali i u zonu krivičnog djela zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlasti i sl.
Korekt d.o.o. ističe da je u Bosni i Hercegovini neophodno da zaživi pitanje javnog morala i etike na svim nivoima institucionalne, političke, pravosudne i poslovne zajednice, jer jedino se putem odgovornosti za javnu riječ, poštenih i fer tretmana može osigurati da domaće institucije služe građanima, pravdi i razvoju, a ne privatnim i zakulisnim interesima.
Nastaviće se…
